Da bi se stomatološke intervencije izvršile na prvom mestu BEZBEDNO, za naravno i pravilno, neophodna je saradnja deteta. Sve intervencije koje se rade u dečijim ustima su iste kao i kod odraslih osim što su dečja usta mnogo manje i što je lučenje pljuvačke veće nego kod odraslih. Zaključuje se i tačno je da je rad u dečijim ustima zbog toga mnogo teži nego rad sa odraslim pacijentima.
Niko ne voli pa ni deca da popravljaju zube niti to treba očekivati. Stomatološke intervencije je neophodno PRIHVATITI, prihvatiti ih kao takve i prihvatiti njihovu neophodnost. Strah je izražen kod dece, otpor prema radu u ustima, refleks izbacivanja svega stranog iz usta. Da se to ne bi desilo ili da bismo mogli sve te reakcije da držimo pod kontrolom, neophodna je saradnja i poverenje između roditelja i stomatologa kao i rad sa decom kod kuće. Roditelj od stomatologa može da dobije savet na koji način da detetu približi to što će mu se raditi u ustima, na koji način dete može biti pozitivno motivisano u vidu nagrade ili negativno motivisano u vidu kazne.
Dobri rezultati se postižu u posetama za adaptaciju kod stomatologa. Preporučljivo je da dete u toj poseti bude bez prisustva roditelja u ordinaciji da bi se uspostavio neposredniji kontakt između deteta i stomatologa. Na taj način se može proceniti kako se dete ponaša u ordinaciji, pruža li otpor ili ispoljava strah u prisustvu stomatologa.
Neke intervencije se moraju uraditi i uz izraziti otpor deteta. To se radi u slučajevima kad dete treba osloboditi bola ili infekcije ili sprečiti veće komplikacije vađenjem suspektnog zuba.
Tad je od presudne važnosti saradnja roditelja koji dete mora držati „na silu“ sve u cilju pružanja medicinske pomoći i očuvanja opšteg zdravlja deteta.
Autor teksta: Dr Snežana Brcanski, specijalista dečje i preventivne stomtaologije