- Ispuni (plombe)
- Endodoncija (vađenje zubnog živca)
Ispune (plombe)
Kada na zubu postoji kavitacija, tj. nedostatak dela zuba usled karioznog procesa, a integritet pulpe očuvan, pristupa se konzervativnom rešavanju karijesa što podrazumeva uklanjanje promenjenog dentina, toaletu kaviteta i zatvaranje zuba plombom.
Celokupna procedura može da se obavi uz prethodno davanje lokalne anestezije kako bi intervencija bila što komformnija za pacijente. Sam rad se obavlja u početku visokoturažnom turbinom sa vodenim sprejom koji umanjuju osećaj bola, a zatim se karbidnim borerima uklanja karijesom zahvaćen dentin do “u zdravo”.
Materijali koji se koriste su biokompatibilni estetski materijali renomiranih proizvođača koji zadovoljavaju svojim mehaničkim i estetskim osobinama.
PLOMBIRANJE ZUBA se radi kada postoji zubni kvar, odnosno karijes zuba. U današnje vreme plombiranje zuba se radi nakon davanja anestezije da bi sama procedura bila manje bolna i prihvatljiva za pacijenta. PLOMBIRANJE ZUBA se počinje prvo otvaranjem gleđi zuba turbinom. Ta faza je najčešće bezbolna. Zatim sledi veoma značajna ali manje prijatna faza, uklanjanje karijesom zahvaćenog dentina i obrada zidova zuba za postavku plombe.
Pacijenti se opredeljuju za postavljanje BELE PLOMBE koja je u odnosu na SIVU PLOMBU estetski prihvatljiva. Bele plombe vraćaju prirodan izgled zubu, za zub se vezuju pomoću posebnih materijala te se postiže prirodna čvrstina zuba, zbog osobina materijala nije neophodno uklanjati zdravo zubno tkivo da bi se napravilo mesto za plombu, bele plombe ne sadrže živu. Nedostatak je što zahtevaju suvo polje pri postavci i izuzetno su osetljive na kiseline iz zubnih naslaga pa se ne preporučuje postavljanje belih plombi na bočne zube kod pacijenata koji ne održavaju dobro oralnu higijenu.
Ponekad se definitivna postavka plombe odlaže za naredni period ukoliko je potrebno odraditi prekrivanje zuba pastom na bazi KALCIJUM-HIDROKSIDA ili ukoliko je bilo krvarenja iz desni. Pre plombiranja zuba je potrebno ukloniti zubni kamenac, ukloniti meke naslage, nekoliko dana dobro prati zube i ispirati usta rastvorom hlorheksidina da desni ne budu natečene i crvene, tj. da se izleči upala desni jer upaljene desni lako krvare i tako se onemogući kvalitetno plombiranje zuba. Dešava se da nakon postavljanja belih plombi zub bude osetljiv na toplo i hladno ali se vremenom „navikne“ na plombu i tegobe nestaju.
Endodoncija
Endodontski tretman na zubu podrazumeva intervenciju u kanalu korena zuba. Do infekcije korenskog sistema zuba može da dođe u slučajevima:
a) nesaniranog karijesa
b) nekroze pulpe nakon konzervativnog tretmana
v) postojanja parodontalnih džepova
g) komplikacija nakon povreda zuba
Infekcija iz kanala korena zuba se širi dalje u okolne strukture, odnosno u viličnu kost pa u meka tkiva.
Endodontski treman podrazumeva instrumentaciju korenskog sistema endodontskim instrumentima (iglicama), ispiranje kanala rastvorima za obeskličavanje kanala korena zuba, punjenje kanala medikamentoznim pastama i definitivno punjenje kanala korena zuba nakon lečenja. Endodontski treman se obavlja u više poseta i često traje više od mesec dana. Cilj tretmana je obeskličavanje korenskog sistema i okolnih struktura u koje se infekcija proširila da bismo izbegli vađenje zuba.
Zub je deo čovečijeg tela i bez obzira na mogućnosti moderne stomatologije u smislu protetske rehabilitacije ili ugradnje implantata, cilj nam je očuvanje zuba u vilici da bismo sprečili resorpciju vilične kosti.
Postoje određena stanja kod koji je endodontski tretman kontraindikovan gde ćemo se odlučiti za terapiju vađenjem zuba. Zbog toga je bitno da pacijent da tačne podatke o svom opštem zdravlju da nakon stomatološke intervencije imamo i očuvan zub i očuvano opšte zdravlje pacijenta.
Mašinska endodoncija
Tehnički zahtevi i nivo preciznosti potrebni za uspešno izvođenje endodontskih zahvata tradicionalno su postignuti pažljivom manipulacijom ručnih instrumenata unutar prostora korenskog kanala i strogim poštovanjem bioloških i hirurških principa, neophodnih za dezinfekciju i zarastanje. Da bi se poboljšala brzina i efikasnost lečenja, nedavno je ponovo došlo do pojave mehanizovanog ili automatizovanog sistema za pripremu i zaptivanje sistema korenskih kanala. Rotacioni instrumenti za oblikovanje koji zamenjuju konvecionalne sisteme ručnih turpija kako bi poboljšali oblikovanje kanala, smanjili kliničke greške poput blokada, transportacije i perforacije kanala i samim tim smanjili komplikacije u vidu postoperativnog bola.
Vađenje zubnog živca
Vađenje živca je procedura lečenja zuba tokom koje se vadi ZUBNA PULPA, u narodu poznato kao ZUBNI ŽIVAC. Zubna pulpa je sastavljena od krvnih sudova i nervnih vlakana povezanih mekim vezivnim tkivom. VAĐENJE ŽIVCA se radi u situacijama kad je došlo do upale pulpe ili u slučajevima kada je zbog protetskog rada neophodno VAĐENJE ŽIVCA da bi se uradilo ojačanje korena zuba kočićem.
Do upale ZUBNOG ŽIVCA, odnosno pulpe,dolazi usled zubnog kvara zuba gde štetni produkti bakterija dolaze do pulpe zuba i dovode do upale, kod zdravih zuba koji su mehanički oštećeni (povreda zuba, škripanje zubima, loše navike) i u tim slučajevima svi nadražaji preko otvorenih dentinskih kanalića dolaze do pulpe gde ona reaguje upalnim procesom.
Jedan od načina do kojeg može doći do pulpitisa je i kod adekvatno plombiranih zuba gde ipak pulpa reaguje bilo na materijale ili je već došlo do promena na ZUBNOM ŽIVCU pa nakon plombiranja „proradi“, odnosno dođe do upale. VAĐENJE ZUBNOG ŽIVCA se izvodi na dva načina.
Prvi način koji se najčešće primenjuje je primena sredstava za umrtvljivanje ZUBNOG ŽIVCA sredstvima za devitalizaciju i mumifikaciju pulpe.
Drugi način je da se u jednoj seansi da anestezija i da se uradi VAĐENJE ZUBNOG ŽIVCA stručno rečeno EKSTIRPACIJA PULPE ZUBA. Lečenje kanala korena zuba se izvodi specijalni instrumentima, tzv. iglicama i rastvorima za ispiranje. Cilj je ukloniti sav oboleo dentin i bakterije iz kanala korena zuba.
U praksi je potrebno više puta doći do konačne definitivne faze lečenja u kojoj se obrađeni kanali pune pastama za definitivno punjenje i gutaperka poenima. Nakon minimum sedam dana na lečenom zubu se postavlja plomba.