Autor teksta:
dr Mladen Ardalić, maksilofacijalni hirurg
Prilikom dolaska u ordinaciju Ardent centar, pacijenti se neretko susreću sa činjenicom da im lekar kaže da je za ugradnju implantata neophodno da se uradi SINUS LIFT i da je to uglavnom, preduslov da se implanti uopšte i mogu ugraditi, u kost koja svojim izgledom i dimenzijama nije dovoljna za rutinsku implantaciju.
Pacijenti su takođe, često iznenađeni i najčešće se pitaju da li je to neophodno, jer pomenuta intervencija, osim što povećava cenu koštanja cele procudure, zahteva i dodatno vreme za završetak planiranog protetskog rada.
U ovom tekstu, ukratko ćemo se osvrnuti da ulogu, značaj, indikacije i neophodnost operacije SINUS LIFT, a u pokušaju da ljudima pre svega, prikažemo o kakvoj intervenciji se radi, a isto tako da razbijemo nepotreban strah i sumnju.
SINUS LIFT ili podizanje poda maksilarnog tj. gornjoviličnog sinusa se može definisati kao operativna procedura kojom se podiže i povećava koštana zapremina, kako bi se stekli uslovi za ugradnju implantata.
Tokom života, starenje, a i mnogi drugi faktori dovode do resorpcije kosti, te povećanja prostora gornjeviličnog sinusa. Najčešći razlog za to je gubitak zuba kada se alveolarni nastavak, tj. deo gornje vilice u koji su usađeni zubi smanjuje u vertikalnom i horizontalnom pravcu. Ta resorpcija može biti pospešena sa nekim drugim faktorima kao što su dob, pol, hormonski disbalans, zapaljenja, metabolički faktori, nošenje neadekvatnih proteza, loša oralna higijena, parodontopatija, te neki lekovi, kao i neke sistemske bolesti.
Podizanje poda maksilarnog sinusa je neophodno u svim situacijama kada pacijenti ne mogu ili ne žele da nose mobilne protetske nadoknade, već isključivo fiksni rad, a njihova kost je u bočnim regijama gornje vilice nedovoljne visine ili širine za ugradnju implantata.
Najčešća procedura nakon podizanja poda sinusa je augmentacija koštanog defekta, tj. aplikacija veštačke ili pacijentove kosti, kao i njihove kombinacije u novonastali prostor, dobijen pomeranjem sinusne membrane na gore.
Pre početka operacije veoma je važna dobra priprema koja obuhvata, osim kliničkog pregleda i pravljenje rendgenskog snimka. Za grubu orjentaciju dovoljan je panoramski snimak gornje vilice ili tzv. ortopan. Za precizniju analizu, merenja i orjentaciju oko anatomske gradje sinusa, kao i planiranja oko mesta za ugradnju implantata i izgleda budućeg protetskog rada, neophodno je da se napravi trodimenzionalni snimak viličnih kosti ili tzv. CBCT koji se u Ardent centru koristi kao standardna procedura.
Prema vrsti materijala koja se koristi prilikom operacije SINUS LIFT-a, a u cilju nadogradnje kosti, tj. povećanja visine alveolarnog grebena, koristimo:
1. AUTOLOGNE TRANSPLANTATE– potiču od iste osobe, kod sinus lifta najčešće je to kost koja je intraoralnog porekla, tj. uzimaju se koštani graftovi iz neposredne okoline usne duplje
2. ALOGRAFTOVI ili ALOTRANSPLANTATI– potiču od drugih ljudi, tj genetski nejednakih pripadnika iste vrste.
U našoj zemlji, promet i upotreba derivata humanog porekla nije dozvoljena, za razliku od većine zemalja EU gde postoje „koštane banke“ humane kosti koja se veoma uspešno koristi u ovoj hirurgiji
3. KSENOGRAFT ili HETEROGRAFT je dobijen od davaoca neke druge vrste, a najčešći ksenograft koji danas koristimo je deproteinizovana goveđa kost.
4. ALOPLASTIČNI GRAFTOVI su neorganski zamenici za kost. Danas imaju sve manju primenu, ali se i dalje koriste u pojedinim indikacijama
Najčešća indikacija za podizanje poda maksilarnog sinusa jeste ugradnja implantata kod nedovoljne visine alveolarnog grebena, a od ostalih indikacija, to mogu biti npr. zatvaranje oroantralne fistule, ponekad rekonstrukcija alveolarnog rascepa, kao i u ortognatskoj hirurgiji, te kod nekih tumora ili velikih viličnih cista.
Kontraindikacije za SINUS LIFT mogu biti opšte i lokalne.
Od opštih, najčešće su u pitanju skora primena zračne terapije u predelu glave i vrata, nekontrolisane sistemske bolesti, sepsa, maligni tumori u terminalnoj fazi, opšte loše stanje organizma, terapija imunosupresivima, neke hematološke bolesti, kao i bolesti koštanog sistema.
Lokalne kontraindikacije su najčešće zapaljenje maksilarnog sinusa, ožiljci od prethodnog hirurškog zahvata, odontogene infekcije, teži oblici alergijskog rinitisa,neke anatomske prepreke na samom mestu pravljenja trepanacionog otvora…
Postoji nekoliko tehnika podizanja poda maksilarnog sinusa:
- TRANSALVEOLARNI ili TRANSKRESTALNI pristup je najstarija tehnika podizanja poda maksilarnog sinusa, naziva se i „MINI SINUS LIFT“ i podrazumeva podizanje poda direktno kroz alveolu ili alveolarni greben, bez pravljanja dodatnog otvora u gornjoj vilici
- LATERALNI SINUS LIFT podrazumeva bočni pristup kroz trepanacioni otvor, zovemo ga i „KLASIČNI ili VELIKI SINUS LIFT“
- BALON SINUS LIFT je moderna tehnika koja koristi balon napunjen fiziološkim rastvorom koji hidraulički podiže pod sinusa
- KOMBINACIJA VIŠE PRISTUPA
Koju od navedenih metoda će hirurg izabrati, ovisi od više faktora, od kojih je najznačajnije to koliki prostor želi da dobije i koliko količinu grafta želi da aplikuje.
Komplikacije mogu biti intraoperativne i postoperativne.
Intraoperativne tj. one koje se dešavaju za vreme operacije su najčešće perforacija membrane sinusa, prelom alveolarnog grebena, opstrukcija otvora maksilarnog sinusa u nos, krvarenje, oštećenje susednih zuba, kao i manjak primarne stabilnosti implantata.
Postoperativne komplikacije tj. one koje se dešavaju nakon operacije, u različitom vremenskom trajanju mogu biti sinusitis ili empijem tj. prisustvo gnoja u sinusu, kao i odbacivanje grafta ili odbacivanje implantata. Ove komplikacije su retke, ali se dešavaju.
Podizanje poda sinusa danas je rutinska procedura.
Prema različitim autorima, uspešnost je 90 – 97%.
Za uspeh navedenog zahvata potrebno je poznavati anatomiju, inervaciju i vaskularnu mrežu maksilarnog sinusa, te izuzetno dobro ovladati hirurškim tehnikama koje se koriste u podizanju poda sinusa. RTG dijagnostika (ortopan, CBCT) nam omogućuju detaljno planiranje, ali ne daju i apsolutni uvid u sve potencijalne poteškoće. Pacijent mora biti upoznat sa mogućim komplikacijama i eventualnim neuspehom. U ordinaciji Ardent centar, ova metoda je izvodi kada god postoji potreba za njom, to je pouzdana operativna tehnika sa dugoročnim rezultatima i izrazito visokim procentom uspešnosti, te se sa tim zahvatom znatno proširuju indikacije i i mogućnosti za implantološke procedure, a čime se omogućava veći kvalitet i komfor života pacijenta.